Fotografija © Patricia de Groot

Toon Tellegen (Brielle, 1941.) jedan je od najcjenjenijih nizozemskih pjesnika i prozaika. Diplomirao je medicinu i proveo tri godine kao liječnik u Keniji, a potom se skrasio u Amsterdamu. Velik utjecaj na njegovo stvaralaštvo imala je ruska književnost. Spisateljsku karijeru započeo je kao pjesnik, a proslavio se prije svega svojim poetskim, filozofskim pričama o životinjama (vjeverici, mravu, krtici, ježu…). Njegov opsežan opus uključuje i bajke, knjige za djecu te poeziju i prozu za odrasle. Dobitnik je mnogih književnih nagrada, od kojih valja spomenuti prestižnu nagradu Constantijn Huygens, koja se dodjeljuje za cjelokupan stvaralački opus. Zbirka priča Kad su svi bili besposleni (Toen niemand iets te doen had, 1987.) ovjenčana je nagradom De Gouden Griffel 1988. godine. Tellegen je dosad objavio dvadesetak zbirki poezije, romane za djecu, među kojima se ističu Gospođica Pećica (Juffrouw Kachel, 1991.) i Moj otac (Mijn vader, 1994.), te mnogobrojne zbirke priča: Nije prošao ni dan (Er ging geen dag voorbij, 1984.), Polako, što su brže mogli (Langzaam, zo snel als zij konden, 1989.), Možda nisu bili nigdje (Misschien waren zij nergens, 1991.), Gotovo svatko je mogao pasti (Bijna iedeern kon omvallen, 1993.), Možda su znali sve (Misschen wisten zij alles, 2008.), Žapčeva sudbina (Het lot van de kikker, 2013.), Ježeva čežnja (Het verlangen van de egel, 2014) i Kitov vrt (De tuin van de walvis, 2015.). Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika, od kojih valja izdvojiti kineski, japanski i korejski.